Rase macaka

Ovde pisite o rasama maca!

Poreklo ………. ili bolje rečeno - cela priča o nastanku jedne nove rase

Ime LaPerm dolazi iz engleskog jezika, iako zvuči više francuski. “Perm” se u svakodnevnom engleskom upotrebljava kao skraćenica za “permanent wave”, što na našem jeziku znači “trajna”, izraz iz frizerske terminologije. Znači dlaka mačke je u talasima (kovrdžasta). Talasi su nastali prirodnim putem, spontanom mutacijom, a sama mačka vodi poreklo od domaće mačke.



Na farmi gospodje Linde Richard Koehl u Oregonu/USA je 1982. god. mačka Speedy omacila šest mačića. Pet su bili “obicni” mačići kao i majka, šesto mače se odmah razlikovalo od ostalih jer uopšte nije imalo dlaku, samo se na goloj koži nazirala crna šara. Mače je inace bilo ružno i slabo i niko nije mislio da će preživeti. Na iznenađenje gosp. Richard mače se dobro razvijalo, a posle nedelju dana je počelo da dobija dlaku i to talasastu. Mala ženka je dobila ime Curly, što znači Loknica, Kovrdžica ili Talasić. Ona se nije samo po strukturi dlake razlikovala od ostalih u leglu nego i po obliku glave i građi tela. Bila je vižljasta i imala je izduženu njušku i velike uši. Kao što je običaj na farmama, mačići se podele, odnosno poklone, možda ostane jos jedno ili dva kao sledeća generacija koja će posle biti “školovana” za lovca na miševe. Na farmi je ostala Curly.

Gosp. Richards je odmah primetila da se Curly i po karakteru razlikuje od domaće mačke i pratila je budno njen razvoj. Curly je bila izrazito privržena i umiljata, stalno je trazila društvo čoveka i zahtevala njegovu posebnu pažnju. Bila je omiljena mačke gosp. Richards. I pored toga kretala se uglavnom slobodno po farmi i primerno je obavljala svoje zadatake kao lovac na miševe. Curly je dobila i prve mačiće, leglo od pet. Svi su bili kao i ona, prvo bez dlake. Dlaka koja je posle narasla bila je talasasta. Curly je još nekoliko puta dobila mačiće, legla su bila mešovita, mačići sa talasastom kao i sa normalnom dlakom. Gospođi Richards tada nije bilo jasno da je ona imala prvu mačku jedne nove rase. Ona nije imala nikakve uzgajivačke ambicije niti je imala pojma o genetici, jednostavno je bila zadovoljna sa svojim mačkama loknaste dlake. Pa ipak gosp. Richards je intuitivno zapisala svako leglo, opisala svako mače, kada se rodilo, ko je bio mužjak sa kojim se parila Curly i kome je mače dato. Zahvaljujuci zapisima gosp. Richards danas može da se utvrdi svaki predak sve do prve LaPerm mačke Curly.

Ipak posle nekoliko godina, jer Curly je konstantno dobijala mačiće talasaste dlake, gosp. Richard je počela da traži objašnjenja za tu pojavu i da sakuplja informacije. Tako je pronašla da se talasasta dlaka nasleđuje dominantno, znači bar jedan roditelj mora imati tu odliku. Po nagovoru jedne njene prijateljice i deset godina po rođenju njene Curly, Linda se rešila da nekoliko mačića sa talasastom dlakom pokaže na izložbi, da možda na taj način dođe do saznanja o čemu bi se kod te strukture dlake moglo raditi. U prijavi za izlozbu Linda je unela ime rase LaPerm. Tako je rasa dobila ime, odnosno pri tom imenu se ostalo. Odmah se pokazalo da se radi o novoj rasi nastaloj spontanom mutacijom, rasi koja nije imala nikakve sličnosti sa bilo kojom rex-rasom. Svi poznavaoci genetike i sve sudije bili su istog misljenja. Tako je gosp. Richard posle te izložbe počela intenzivno da se bavi “svojom” novom rasom, da se bori za njeno priznanje u pokroviteljskim savezima i naravno da doprinese popularnosti rase u svetu uzgajivaca i ljubitelja macaka. Uzgajivačnica gosp. Richard nosi ime KLOSHE i postoji jos i danas. Može se reći da taj dan TICA izlozbe 1992. god. označava pocetak uzgajivanja rase LaPerm. Širom sveta danas ima oko stotinu uzgajivača ove rase.

Od 1992. rasa je priznata kod TICA i WCF, od 2003. ima champion status kod TICA. CFA jos nije priznao rasu, ali i u ovom najstarijem savezu se uspešno radi u tom pravcu.

Izgled

Kad bi hteli kratko da opisemo LaPerm mogli bi reći da izgleda kao domaća mačka samo što ima talasastu dlaku, što ona zapravo i jeste…..na prvi pogled. Ako pomislimo da ni domaće mačke nisu sve iste, ima ih malih i kompaktnih sa velikom okruglom glavom kao i vižljastih dugih nogu sa malom glavom, onda je teško sebi predstaviti jednu LaPerm.

Sva sreća da svaka rasa ima svoj standard, tako i LaPerm , koji kaže kako ona treba da izgleda. Za definisanje standarda poslužio je jedan divan mužjak riđe boje, rođen u uzgajivačnici gosp. Richard, po imenu Kloshe BB Sunshine. Šta znaci BB razložićemo kasnije.

LaPerm je mačka srednje veličine, polu-orijentalnog tipa što znači da nije jaka i kompaktna kao Britanska Kratkodlaka mačka, a nije ni tako tanka i vižljasta kao Orijentalka. Moglo bi se reći da je slična Abisinki samo nesto veća. Zadnje noge su nesto duže nego prednje kao i kod mnogih rasa, ali su proporcije tela veoma usklađene. Glava je trouglastog oblika, uši su srednje veličine i tako plasirane da dopunjavaju oblik glave. Linija nosa je blago konkavna, brada čvrsta i izražena. Oči su oblika badema, lako kose. Oči se šire i postaju okrugle ako je mačka u fazi koncentracije na plen. Dozvoljene su sve boje očiju.

LaPerm ide uvek uzdignute glave koju nosi vrat srednje dužine.

Curly, prva LaPerm mačka bila je kratke dlake. Danas se LaPerm uzgaja i u dugodlakoj varijanti naročito omiljenoj i jos češće uzgajanoj, verovatno zato što se ona već na prvi pogled razlikuje od ostalih rasnih mačaka rex grupe (sa talasastom dlakom). Dozvoljene su sve boje i šare dlake kao i point (maska kao kod Sijamke).


Najčešće se sreću riđe LaPerm, kao de se ispostavilo da upravo riđa boja naglašava talase dlake. Struktura dlake, odnosno sama dlaka je često različitog kvaliteta. Može da bude više ili manje talasasta, čvrsta ili meka, ponekad svilenkasta što je najčešće slučaj kod čisto bele boje. Težiste standarda leži na opisu dlake i optimalno definiše kako kratkodlaku tako i dugodlaku varijantu i zahteva dlaku pretežno talasastu, manje kovrdžavu. Talasi treba da budu elastični a ne kruti, koža ispod dlake treba da se oseti pod prstima. U svakom slučaju dlaka treba malo da odstoji a ne da leži uz telo kao kod mačaka rex grupe. mačka izgleda kao da je čupava, neuredna i neočešljana.


LaPerm mačići se rađaju uglavnom bez dlake. Ustvari mačići nisu potpuno goli kao što su to rase Peterbald i Sphynx. Kod novorođenih se dlaka najčešće sastoji od mekih kratkih vlasi tako da se koža jasno vidi. Ta "gola“ faza traje i do pet meseci.

Ne svi, ali većina uzgajivača koristi i danas sistem oznaka Linde Richard Koehl BB, BC i BS koje se dodaju imenu mačke i označavaju kakvo je mače rođeno. BB=born bald znači rođeno golo, BC=born curly znači rođeno kovrdžavo i BS=born straight znači rođeno sa pravom dlakom. Pošto su još uvek dozvoljena "outcross“ sparivanja ( i sa drugim rasama) većina LaPerm mačaka nisu homozigoti tako da se rađaju i mačići sa pravom dlakom koji se u pedigreu označavaju sa: Non Standards


Karakter

Rasne mačke su uglavnom sve privržene čoveku, ali privrženost jedne LaPerm je neopisiva i ne samo privrženost nego sve što radi i kako radi je toliko dopadljivo da svako ko je jednom sretne i doživi ne moze da odoli želji da i sam poseduje jednu.

Pri opisu jedne rase najčešće se izaberu nekoliko reči kao spretna, zivahna, razigrana, ljubopitljiva, umiljata, inteligentna, privržena, šarmantna itd. koje odgovaraju karakteru mačke. Svi navedeni opisi odgovaraju i LaPerm mački, ali zvuče kao fraze jer ona mora da se doživi u akciji. I pored toga što je konstantno u društvu čoveka ona nije ni malo dosadna svojim intenzivnim prisustvom. LaPerm veoma brzo razume šta čovek želi a šta ne i kako treba da se postavi da dođe do željenog cilja. Pored čoveka voli i društvo drugih mačaka, ali nije obavezno, ona zna i sama da se zabavlja, da bude sama sebi dovoljna i nema neodoljivu potrebu da se kreće napolju slobodno. LaPerm je idealna mačka za ljude koji mogu da drže životinju samo u stanu.



Alena Zivkov
www.chafervalley.de

Burmanka


Poreklo
Iako na primer očekujemo da Bali macka potiče sa Balija, to ne mora biti tako, ali Burmanka zbilja potiče iz Burme. Pored Sijamke, Burmanka važi za najstariju orijentalnu rasu u Evropi. U jednom starom pismenom predanju, poznatom pod imenom Smud Kot-Pergament iz ere Ayudhya [1350-1767] može da se nađe podatak da je Burmanka, tada jos poznata pod imenom Thong-Daeng [zlatno-crvena = mačka bakarne boje], bila jedna od šesnaest rasa mačaka koje su živele po hramovima i bile obožavane kao mačke koje donose sreću. Bile su poznate još i pod imenom Supalak , što znaci "lepa, dobra osobina". Koliko poreklo Burmanke ipak leži u nekoj polutami, toliko je istorijat odgajivačkog rada potpuno poznat. Kao majka svih Burmanki vazi Wong Mau, koja je 1930. godine iz Burme doneta u Ameriku. Bila je sparena sa jednim seal point Sijam mačkom. To je bio temelj Burmanske rase. Naravno je posle sledio niz mačaka iz Burme da bi se izbeglo incestno sparivanje, ali ukrštanje sa Sijamskim mačkama, koje su pre 75 godina izgledom više podsećale na Burmanke nego danas, se nastavljalo. 1936. godine je rasa Burma u braon varijanti bila priznata kod CFA. Dalja potreba za sparivanjem sa Sijamkama dovela je do gubitka karakteristike tipa, mačka je postajala sve sličnija Sijamskoj rasi, tako da je negde četrdesetih godina prošlog veka došlo do privremenog povlačenja odluke o priznavanju rase. I pored visokog procenta "sijamske krvi" kod Burmanke, rasa je bila priznata u Velikoj Britaniji 1952.godine. Standard je bio nesto diferenciran. Nekoliko godina kasnije došlo je do ponovnog priznavanja rase u Americi, ovoga puta zahvaljujući odgajivačima koji su izborom mačaka uspeli da se približe prvobitnom tipu. Već šezdesetih godina Burmanka je bila omiljena i u Evropi.

Karakter
Burmanka važi za veoma društvenu mačku. Njoj je uvek potrebno društvo, ako ne čoveka, onda bar još jedne ili dve mačke sa kojima može da utroši svoju neiscrpnu energiju. Voli da je u pokretu, da se igra, trči, skače. Veoma je temperamentna. Zato je za nju idealan dom onaj u kome ima pristup napolje. Burmanka se dâ voditi na uzici. To nije nikakvo čudo, jer ima dosta sijamske krvi, a da Sijamka voli tako da se šeta, je već poznato. Za razliku od Sijamke, ona ima veoma tanak glas koji se retko čuje. I pored toga što je kao i svaka mačka samostalna, Burmanka je veoma privržena i voli da se mazi. Ona je dominantna mačka, uvek prisutna i zahteva pažnju čoveka. Njeni zahtevi su puni šarma i vica, njoj se ne može odoleti. Ona uvek dobije ono što hoće.

Izgled
Burma je jedna, može se reći, ekskluzivna kratkodlaka rasa. Njeno atletsko mišićavo telo sa sjajnom svilenom dlakom odaje utisak izuzetne elegancije. Burma kao rasa je priznata u svim svetskim savezima, sa delimično različitim standardom. Da ne ulazimo duboko u detalje, navodimo samo glavne razlike u standardima:
? Americki standard opisuje mačku srednje veličine, mišićavu i kompaktnu sa izrazito okruglom glavom i velikim okruglim očima. Linija nosa sa izraženim prelazom sa čela, zvanim break. [brejk]
? Britanski, odnosno evropski standard zahteva nesto vižljastiju mačku, trouglaste glave, uz nešto blaži break.

Osim ovih nekoliko navedenih razlika preovlađuju podjednakosti, u protivnom bi se rasa neminovno podelila. Uši srednje veličine široke u korenu i izrazito razdvojene, zaobljene na vrhu. Oči velike, razdvojene, žute do zlatne boje. Telo mišicavo, zadnje noge duže nego prednje, prsa zaokrugljena. Šape male i zaobljene. Rep srednje dužine zaobljen na vrhu, po celoj dužini ravnomerne debljine. Dlaka kratka i svilena, izrazito sjajna priljubljena uz telo. Prvobitna boja Burmanke je bila braon koja je još uvek najomiljenija. Kako odgajivačkom entuzijazmu nema kraja, danas mozemo da se divimo sledećim priznatim bojama: pored već navedene braon imamo Burmanku blue [plavo], chocolate [čokoladna], lilac [lila], red [riđa], creme [krem], kao i sve tortieshell [kornjačevina] varijante. Kod bilo koje od ovih boja, prsa i stomak su svetliji, a takozvani points [istureni delovi tela: uši, krajevi ekstremiteta i vrh repa] treba da su tamniji. Kontrast ne treba da bude izražen.


Alena Živkov
www.chafervalley.de

Britanska kratkodlaka mačka - British shorthair



Kod ove rase dolazi najčešće do zabune i pometanja, ne samo kod ljubitelja mačaka koji su uglavnom laici, nego i kod odgajivača koji se ne bave uzgojem Britanske kratkodlake mačke.
Vrlo često se mešaju rase Chartreux, u prevodu Kartuzijska mačka i Britanska kratkodlaka. Zabunu ćemo odmah ukloniti malom uporednom pričom o poreklu ove dve rase koje nemaju nikakve veze jedna sa drugom ………….tj. takoreći nikakve.

Poreklo
Britanska kratkodlaka mačka, kao sto nam njeno ime vec kaže, potiče iz Britanije i smatra se da je potomak domaće Evropske kratkodlake i domestifikovane mačke koju su jos Rimljani doneli na Britansko ostrvo. Kroz vekove i zahvaljujuci izolovanom položaju, razvila se jedna naročito otporna populacija koja se kroz vekove nije menjala, tako da su prvi odgajivači u 19. veku imali odlicnu podlogu za svoj selektivni rad. Britanska kratkodlaka mačka bila je pokazana već na prvoj izložbi mačaka koja se održala 1871.god. u Crystal Palace-u u Londonu. Početkom 19. veka promenio se ukus ljubitelja mačaka, počela je moda Persijskih i Sijamskih mačaka. odgajivači Britanske kratkodlake su se ograničili na uzgoj mačaka plave boje, te je od tog doba rasa bila poznata pod imenom British Blue.

Raznovrsnost boja je bila pre toga sigurno veća, kao sto je u prirodi ima.

Prvi i drugi svetski rat su drastično umanjili broj Britanske plave, kao nažalost i svih ostalih mačaka. Tako su u nedostatku jedinki za uzgoj pravljene nepopravljive greške u vidu incestnog sparivanja, čime je opstanak rase bio doveden u pitanje. Neki odgajivači su spasavanje rase videli u ukrštanju Britanske plave sa Persijskom mačkom, tako da je time ponovo uneta raznovrsnost boja i šara u „plavi svet“. Time je nažalost počeo da se menja i tip. Drugi odgajivači, pobornici plave boje, došli su na ideju da je ukrštaju sa rasom Chartreux , kod odgajivača u Francuskoj i Belgiji. Ovi odgajivači su posle rata imali sličan problem nedostatka mačaka za uzgoj, te su rado pristali na predlog Britanaca po pitanju ukrštanja.

Naravno dogodilo se što se moralo dogoditi: plava Britanka i Chartreux, dve različite rase, postajale su tokom godina sve sličnije. Rezultat je bio da je pokroviteljsi savez FIFe 1970. godine zvanično ujedinio ove dve rase pod imenom British Shorthair, a u Nemačkoj su Britanke plave boje mogle da se izlažu pod imenom Chartreux. Odlučnoj borbi nekolicine upornih odgajivača prvobitne, nemešane Chartreux rase, mozemo da zahvalimo da je 1977. godine pokroviteljski savez FIFe napravio reviziju 1970. god. donete odluke, tako da danas možemo da se divimo i jednoj i drugoj rasi kao i ljubitelji mačaka pre 70 i više godina.

Šteta bi bila da revizija nije napravljena. Time bi se izgubila Kartuzijska mačka, čije poreklo nas odvodi daleko na istok, kao njenu prvobitnu postojbinu. U poslednjih nekoliko stotina godina menjala su se imena Kartuzijske mačke kao na primer Sirijska, Kipranska ili Malteška mačka, što samo svedoči o putu trgovaca i vitezova koji su je doneli u Evropu.


Kartuziska mačka ce isto biti opširno predstavljena, na ovom mestu samo toliko da se uoče razlike i različito poreklo i da se naglasi važnost odluke o postojanju dve samostalne rase, što treba i da ostanu.

Karakter
Britanska kratkodlaka mačka je kao životni saputnik veoma prijatna. Ona je inteligentna i radoznala, ali ne zahteva da bude u centru pažnje ili da mora da se nosi u naručju. Nije ni preterano mirna a ni suviše temperamentna, moglo bi se reći da je to prava mačka za odrasle osobe. Ipak Britanka može da bude dobar drug u igru sa decom ako je sa njima odrasla i dozvoljava im svažta bez da postane agresivna.

Tvrdi se da temperament Britanke zavisi delimično i od njene boje. Plave Britanke su navodno mirnije, samostalnije i nisu velike maze, dok su riđe temperamentnije, a crem veoma privržene. Srebrne su senzibilne i znaju biti veoma vezane za jednu osobu. Bicolor i tricolor su temperamentne i pomalo tvrdoglave, a novija Colourpoint varijanta je umiljata i neproblematična.

Izgled
Britanska kratkodlaka mačka treba da bude srednje veličine. Trup je kratak, mišićav i jak kao i njene noge. Kosti treba da su masivne. Rep je kratak i debeo, zaobljen na kraju. Oblik glave je okrugao, lobanja široka. Celo je zaobljeno. Uši male do srednje veličine, nisko plasirane, široke u korenu, a zaobljene na vrhu. Nos je širok i prav sa malom konkavnom linijom u visini očiju. Oči su velike i okrugle dosta razdvojene. Boja očiju može biti narandžasta kod jednobojnih Britanki, kod tabby ošaranih, kod smoke i bicolour, pa i kod belih. Plave oči nađu se kod belih, bicolour i colourpoint. Zelene oči mogu imati crne, plave i srebrne varijante, chinchilla obavezno.

Dlaka je kratka, čvrsta i gusta. Kada se prođe prstima kroz dlaku ona treba da ostane da stoji, ne sme da padne. Kvalitet dlake je kod mačaka za izložbu izuzetno vazan.

Mužjak je veći od zenke, sa tipičnim debelim obrazima.

Naravno najpoznatija je Britanka u plavoj boji, po kojoj je prvobitno i nosila ime, ali danas je možemo sresti u svakoj boji, sve su dozvoljene

Kartuzijska mačka ili Chartreux cat



Poreklo
Pretpostavlja se da Kartuzijanka vodi poreklo iz brdovitih predela Sirije odakle je u 13. veku mogla biti donesena, te je prvobitno bila poznata kao Sirijska mačka. Pod istim imenom se pominje i u italijanskim dokumentima u kojima postoji opis i crtež. Kad se crtez i opis Sirijske mačke uporedi sa današnjim standardom rase, ne postoje skoro nikakve razlike.


crtež iz starih dokumenata

Mačka je bila takodje poznata pod imenom Malteska, a i Kiparska mačka.

Ime Chartreux, Kartuzijska mačka, pojavljuje se u francuskim dokumentima kasnog srednjeg veka ["Dictionaire universel de Commerce", 1723].

Samo ime Chartreux nema nikakve veze sa Kartuzijskim kaluđerskim redom, kao što se može pretpostaviti. Kartuzijski red je i zvanično potvrdio da se kaluđeri nikad nisu bavili uzgojem mačaka.

Kako je onda rasa došla do imena Chartreux? Pošto se ne zna tačno, pretpostavlja se da je rasa dobila ime Chartreux zbog sličnosti svoje dlake sa vunom iz Španije koja se upotrebljavala za tkanje tih tipično sivo-plavih odora Kartuzijskih kaluđera.

text je super! jako mi se svidja... evo jedan moj:

Sijamska mačka: standard i varijeteti


Sijamske mačke su kratkodlake i zajedno sa orijentalnim, balinežanskim i javanskim mačkama spadaju u četvrtu kategoriju. Poreklom su sa Sijama, današnjeg Tajlanda. U Evropu su stigle kao poklon sijamskog kralja engleskom diplomati u XIX om veku. To je bio stari tip sijamki sa karakterističnim crnim pointom na licu, ušima, nogama i repu. Glava je bila okrugla sa kraćim ušima i okruglim plavim očima, kraćim telom , nogama i kraćim i nešto debljim repom. Međunarodna felinološka federacija FIFe ne priznaje stari tip. Kod nas je ovaj tip još uvek popularan. Pre nekoliko godina jedna komisija vrsnih odgajivača na čelu sa doajenom naše felinologije gospodinom Laszlom Szlivkom na jednoj revijalnoj izložbi ocenila je nekoliko sijamki starog tipa i one su dobile inicijalni rodovnik. One su se parile sa mačkama sa punim rodovnikom i dobile kvalitetne potomke sa eksperimentalnim rodovnikom. Nekoliko njihovih potomaka dobili su titulu šampiona [CH]. Stari tip se ne izlaže na izlozbama koje se organizuju u okviru FIFe sistema. Englezi su puno uradili na stvaranju mnogih rasa pa tako i na stvaranju novog standarda sijamki. Planiranim višegodisnjim uzgojem dobili su navi tip sijamske rase. Englezi su stvorili i orijentalnu rasu mačaka a onda su je parili sa sijamkama i dobili još veći kvalitet. Dobili su elegantne "mace balerine". Standard za obe rase je isti. Razlikuju se u boji očiju i krzna.



Standard za ocenjivanje sijamskih i orijentalnih mačaka:
TIP: mačka je srednje veličine, dugog elegantnog tela, jake muskulature, sa dugim elegantnim nogama i malim okruglim šapama.

GLAVA: klinastog oblika, sa ravnim profilom bez stopa. Lobanja je lagano konveksna. Nos je dug i prav, vilica jaka sa pravilnim ugrizom. Vrhovi ušiju i vrh nosa čine jednakostranični trougao.

OČI: bademastog oblika sradnje veličine, koso postavljene, u harmoniji sa linijom profila, intezivno čisto plave boje. Poželjno je da budu boje safira.

UŠI: srednje veličine, razmaknute, zašiljene, poželjno je da budu niže postavljene.

VRAT: tanak i nesto duzi.

DLAKA: kratka, postavljena uz telo, svilenkasta, mekana. Boja dlake je različita u zavisnosti od varijeteta.

REP: dug, u korenu nešto deblji, postepeno se sužava i špicasto se završava. Ima izgled biča.

KONDICIJA: veoma je važno da mačka za izložbu bude u što boljoj kondiciji i da bude dobro pripremljena, jer je opšti utisak koji mačka ostavlja na sudiju veoma važan za što bolji plasman. Pripremanje mačke za izložbu počinje od najranije mladosti jer mače može prvi put da se izloži sa 3 meseca starosti. Ovo važi za sve rase.



Varijeteti sijamskih mačaka:
Sa POINTOM
SEAL POINT n sa crnim pointom
BLUE POINT a sa plavim pointom
CHOCOLATE POINT b sa čokoladnim pointom
LILAC POINT c sa ljubičastim pointom [slika desno]
RED POINT d sa crvenim pointom
CREAM POINT e sa krem pointom

VARIJETET SA TABBY ŠAROM
SEAL TABBY n 21 sa crnom tabi šarom
BLUE TABBY a 21 sa plavom tabi šarom
CHOCOLATE TABBY b 21 sa čokoladnom tabi šarom
LILAC TABBY c 21 sa ljubičastom tabi šarom
RED TABBY d 21 sa crvenom tabi šarom
CREAM TABBY e 21 sa krem tabi šarom

VARIJETETI SA KORNJAČEVINOM
SEAL TORTIE f sa crnom kornjačevinom f 21 sa crnom tabi kornjačevinom [slika desno]
BLUE TORTIE g sa plavom kornjačevinom g21 sa plavom tabi kornjačevinom
CHOCOLATE TORTIE h sa čokoladnom kornjačevinom h 21 sa čokoladnom tabi kornjačevinom
LILAC TORTIE j sa ljubičastom kornjačevinom j 21 sa ljubičastom tabi kornjačevinom

VARIJETET BEZ POINTA I TABI ŠARE [slika desno]
WHITE SIAMESE w 67 bela sijamka

Odgajivači sijamskih mačaka koji malo bolje poznaju genetiku trude se da dobiju više varijeteta. Kako je naša felinologija ralativno mlada kod nas šira populacija zna samo za sijamku sa crnim pointom koja je najsličnija starom tipu sijamke. Dobro je u uzgoju imati belu sijamku jer se sa njom mogu dobiti različiti varijeteti čak u istom leglu. Bela boja je maskirna slicno dugi koja nastaje kad se bela sunčeva svetlost razilaze kroz prizmu ili kapljice kiše. Vlasnik bele sijamke sa nestrpljenjem i neizvesnošću očekuje svako leglo mačića.

VARIJETETI SA POINTOM: imaju određenu boju na licu, ušima, nogama i repu koja može biti: crna, plava, čokoladna, ljubičasta, crvena ili krem dok je boja dlake na ostalom delu tela svetlija. Varijetet sa crnom bojom je nekad bio najbrojniji. Ove mace su podložne promeni boje krzna sa starošću tj. ono postaje tamnije. Stoga one moraju da se izlažu dok su mlade i dok im je krzno svetlije, jer će se sudija pre odlučiti za mačku sa svetlijim krznom ako u konkurenciji ima dve mačke istih kvaliteta.

Varijeteti sa crvenim i čokoladnim pointom dugo imaju svetliju dlaku na ostalim delovima tela, trupu.

VARIJETETI SA TABBY ŠAROM: imaju izvanrednu šaru sa karakterističnim znakom M iznad očiju na "čelu". Šara po telu i nogama je simetrična. Vrh nosa je crven i oivičen kao da je mačka našminkana, što licu daje posebnu lepotu. Na repu se vide prstenovi gde se naizmenično smenjuju boja pointa i osnovna boja.

CREAM VARIJETETI: imaju svetliju boju krzna od ostalih varijeteta a dlaka na vrhovima prelazi u cream boju tako da mačka izgleda žućkasta.

VARIJETETI SA TORTIE ŠAROM: dosta su retki kod nas mada se u zemljama sa razvijenom felinologijom češće dešava da budu pobednici u Best In Show delu izložbe.

BELA SIJAMKA je ranije pripadala orijentalnoj rasi. Od pre nekoliko godina je prebačena u sijamsku rasu. Ona je dar božji za uzgoj. Krzno treba da bude belo kao sneg, što je nekad teško postici. Nije dozvoljeno da naginje ka žućkastoj boji. O temperamentu kod sijamki pisaćemo u sledećem javljanju.



Dr Milica Tanjević

Abisinska mačka



Poreklo
Ova rasa se ubraja u jednu od najstarijih. Izgled današnje Abisinke podseća izrazito na skulpture i crteze iz hramova i starih egipatskih grobnica. Dugo se verovalo da je Abisinka direktan potomak Falb mačke.
Ime Abysinian je dobila po Etiopiji, pređašnjoj Abisiniji, ali ne zato što odatle potiče, nego zato što je na jednoj izložbi mačaka u Engleskoj prvi put izložena ova kratkodlaka mačka, koja je bila uvezena iz Abisinije.
Odakle ona stvarno potiče, može danas pouzdanije da se kaže nego u vreme kada je ona bila priznata kao rasa i o njenom poreklu više ne moraju da se izmišljaju bajke. Tehnika je napredovala i uz pomoc DNK-analize može skoro tačno da se utvrdi odakle potiče, po principu, sa kojom je divljom rasom njeno genetsko nasleđe najsličnije. Tako možemo danas da kažemo da Abisinka, koju ljubitelji ove rase još nežno zovu Aby, potiče sa obale Indijskog okeana, odnosno iz jugoistočne Azije. Put u Evropu našla je još u 19. veku, sigurno preko Kalkute tadašnje najveće luke Indijskog okeana, najverovatnije u prtljagu mornara i trgovaca.



Karakter
Aby je veoma temperamentna, ljubopitljiva i inteligentna mačka, vrlo pristupačna i umiljata. Ona nije rado sama, voli društvo čoveka ili neke druge mačke, najbolje sličnog temperamenta. Čak i pas je za nju odgovarajuće društvo. Ljubitelji ove rase kažu da ona uvek zna šta hoće i da zna kako to čoveku da pokaže. Mačka je vrlo dominantna, ali ne u pogledu da drugima nameće svoju volju, nego zna druge da animira da se sa njom bave ili da rade ono što ona u momentu želi. Svako ko je ima tvrdi da je neodoljiva I Izuzetno je dobar lovac, a kada može slobodno da se kreće onda je najsrećnija.



Izgled
Spada u grupu kratkodlakih mačaka. Aby je srednje veličine, mišićava, ali ipak vrlo elegantna macka. Ima duge tanke noge i ovalne sape srednje veličine. Rep je dug, čvrst u korenu, a tanak na kraju. Glava je srednje veličine trouglastog oblika. U odnosu na veličinu glave uši su joj dosta velike, takođe truglastog oblika, dole široke, sve uže prema vrhu, dok je vrh zaobljen. Profil sa lakom krivinom, ne ravan. Brada ne treba da bude široka, ali ipak izražena. Oči su oblika badema, najčešće zelene, eventualno žute ili boje ćilibara. Dlaka je kratka i čvrsta, i leži uz telo, ali nije oštra.

Alena Živkov
www.chafervalley.de

Turska angora



IZGLED

Dostojanstvena, atletski građena, skladnih kostiju i svilenkastog krzna, srednjeg rasta. Ova mačka ima krzno koje se presijava kad se miče. Neki izvori navode teoriju da se razvila od divlje Pallasove mačke. Priča koja nije tako uvjerljiva kaže da su Tatari udomaćili Pallasovu mačku i donijeli je u Tursku. Poludugodlako krzno Turske Angore vjerojatno je rezultat mutacije koja se odigrala prije mnogo stoljeća u izoliranoj populaciji domaćih mačaka središnje Azije. Zbog djelovanja gena za bijelu boju, mačke se mogu roditi djelimično ili potpuno gluhe, kao i u drugim pasminama.



KARAKTER

Živahne, mačke brzog uma, društvene, aktivne.



HISTORIJA PASMINE

Ime pasmine potiče od starog naziva glavnog grada Turske, Angora – što znači Ankara. Angore su iz Turske došle u Francusku i Veliku Britaniju u 17. stoljeću, ali sve do sredine 19. stoljeća uzgajivači nisu odredili i bilježili razlike između ove pasmine i onih iz Perzije i Rusije. Sve do početka 20. stoljeća Angore su križane s drugim dugodlakim mačkama, pa je zbog toga gotovo sasvim izumrla. Pasmina je sačuvana dugogodišnjim kontroliranim uzgojem u zoološkom vrtu u Ankari, a uzgajivači iz švedske, Velike Britanije i Sjedinjenih Država uvezli su Turske Angore nakon II Svjetskog rata iz Tuske, gdje je pasmina danas zaštićena te je ustanovljen uspješan program obnavljanja pasmine.

Povratak Turske Angore stvorio je svojevrsnu pomutnju među uzgajivače, jer su u međuvremenu britanski uzgajivači iz dugodlakih Orijentalnih mačaka 'napravili' mačku tipa Angora. Do 1960., ove su 'umjetno' uzgojene mačke dobile naziv Angora, pa su prave Angore morale dobiti neki drugi naziv kako bi ih mogli razlikovati. Stoga je pasmina službeno nazvana Turska Angora. Ove mačke treba razlikovati od druge Turske nacionalne pasmine Turske Van, jer radi se o dvije potpuno različitim pasminama s različitim porijeklom. Kako o porijeklu Turske Van postoje drevni dokazi, neki smatraju da je iz te pasmine potekla i Turska Angora i sve ostale poludogodlake pasmine – Norveška šumska, Maine Coon, Sibirska šumska. Drugi, zbog različitosti Turske Van od Turske Angore i ostalih, smatraju da se Turska Angora razvila neovisno, ali se slažu da je upravo ova pasmina najvjerojatniji predak svih ostalih poludugodlakih pasmina.



KARAKTERISTIKE

Nastala je u 15 stoljeću u Turskoj. Njen predak je domaća mačka. Teška je 2 do 5 kilograma. Po temperametnu je pravi egzibicionista.



GLAVA Klinasta, mala do srednja

U[I Velike i visoko postavljene, lagano šiljaste

OČI Velike ovalne, blago nakošene

VRAT Tanak i graciozan

KRZNO Sjajno, svileno, gotovo da i nema poddlaku

TIJELO Dugačko vitko, ali mišićavo

NOGE Duge, stražnje malo duže nego prednje

REP Sužava se od široke baze do tankog vrha

Japanska bobtejl mačka je rasa domaće mačke sa savijenim repom obraslim dužom i gušćom dlakom, tako da se dobija utisakzečijeg repa. Repni pršljenovi su srasli i osim prvog, baznog, nisu savitljivi. Ovo je kratkodlaka, mišićava mačka srednje veličine, lepih linija i jakih kostiju.

Oči su krupne i ovalne i u kombinaciji sa visoko postavljenim jagodicama i dugačkim nosem takođe, karakteristika ove rase. Uši su velike i široko postavljene.

Japanski bobtejl je inteligentna mačka koja voli da se igra. Karakteristična je želja da budu u grupi.

Hello... moja macka ima tri boje.... crna, bela, braonkasto-zuta....kratkodlaka. Da li neko mozda zna koja je to vrsta macke... sutra cu postaviti sliku.... posto nemam trenutno.... Molim vas ako neko zna da mi kaze.... unapred hvala.... pozz

Sigurno je samo da je ta mačka ženka, pošto su mačke koje imaju tri boje ili više uvek ženke.

nisam znala da postoji ovoliko rasa macaka